Новости

(У)тих(нул)и сведоци прошлости

„Опет ћурликаш...“, добацивао би деда унуци која је кроз кућу ишла звиждућући. Појма није имала шта значи то што деда добацује, али је могла да осети поспрдност у изразима које је рођени Маовичанин са типичним далматинским хумором умео да упути свом „првенчету“, како...

opširnije

Испунила се жеља далматинском колонисти у Македонији да почива у завичају

По завршетку Првог светског рата процес растакања породичних задруга у руралним срединама у којима су под истим кровом живеле три генерације са више десетина чланова узео је маха. Типичан пример је породица Шпире Стојсављевића из Отишића који је имао три сина: Илију,...

opširnije

Подсећање на завичајно дружење

Протеклих неколико година у Београду је заживела традиција окупљања врличана под називом Прело Врличке крајине. Да би се омогућило присуство што већег броја земљака, као и манифестовала приврженост својој матици, за датум одржавања Прела изабрано је Сретење – Дан...

opširnije

Иновирање списка имена деце избеглих Далматинаца

У „православној Далмацији“ на прелазу између XIX и XX века родитељи (и кумови) су деци најчешће давали следећа имена: за дечаке Никола, Ђуро, Петар, Јован, Душан, Марко и сл., а за девојчице Даринка, Милица, Драгиња, Анђа, Сава, Љубица, Стана, Марија и сл. Наведену...

opširnije