Један од највећих хришћанских празника – Христово васкрсење на јединствен начин у обележавају врличани. Наиме, у Врлици – варошици Далматинске загоре у цркви Св Николе, вековима се практикује обичај чувања Христовог гроба. Од Великог петка па до Васкршње литургије, духовна компонента „празника над празницима“ прожима се са народним обичајем. Поред уређеног гроба спаситеља Христа – плаштанице која симболизује његово скидање са крста, целивање, помазање уљем, умотавање и спуштање тела у гроб – успоставља се почасна стража. Тим чином чувари/гробари у преносном значењу саучествују уз страдалног Исуса Христа. Старешина чувара дискретно, не реметећи службу Божју, северно и јужно од плаштанице успоставља стражу. Кршни, стамени гробари у завичајно препознатљивој, раскошној, слојевитој, живописној и богато украшеној народној ношњи за пасом имају заденуто оружје, а у руци десници држе пушку. Својом појавом, витешким достојанственим држањем, чувари исказују свој динарски карактер и спремност да заштите светињу током благдана. Част да буду чувари Христовог гроба добијали су најугледнији и духовно узрасли врличани, постојани у прадедовској вери.
Крајишки простор 1995. задесило је највеће етничко чишћење неког народа у Европи после Другог светског рата, тако да је обичај од 2005, са благословом владике Сремског Василија пренет у цркву Рођења Пресвете Богородице у Батајници. Од пре неколико година обичај је враћен свом далматинском исходишту, па имамо ситуацију да се минулих година практикује и у Врлици и у Батајници. Треба истаћи важан податак, да је обичај чувања Христовог гроба 18 јуна 2012. уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије.
Ове године 11 чувара је успоставило почасну стражу у цркви Св Николе у Врлици, док је у храму Рођења Пресвете Богородице у Батајници, културну баштину српског народа из Врличке крајине промовисало 17 гробара. Занимљив случај одиграо се приликом окупљања чувара на Велики петак у парохијском дому у Батајници. Држећи се традиције, чувари су већином гласова за харамбашу изабрали Петра Арамбашића, па се може рећи да је он оправдао презиме које носи. Иначе, под својом командом харамбаша Арамбашић је имао следеће чуваре: Тодор Арамбашић, Хаџи Зоран Бошчић, Милан Вујасин, Душан Ђапић, Милош Ђурђевић, Миљенко Крунић, Милан Марјановић, Вукашин Марчетић, Илија Марчетић, Хаџи Момир Марчетић, Дејан Медић, Јован Милаш, Хаџи Мирко Милаш, Драган Петровић, Горан Стојсављевић и Хаџи Вељко Тадић.
Неколико приложених слика дочараће атмосферу која је владала у цркви Рођења Пресвете Богородице у Батајници.
