У манастиру Грабовац у Мађарској на импресиван начин прослављен Сабор Св. архангела Михаила
На велики православни празник – Аранђеловдан, упркос хладнијем времену, приличан број вјерника озареног лица испунио је 21. 11. 2025. манастир Грабовац поред Баје (у Мађарској) у коме је саборна црква посвећена Св. архангелу Михаилу. Међу мноштвом народа пристиглог, не само из Мађарске него и из Србије и Хрватске, посебну драж овогодишњем прослављању храмовне славе дала је дружина Чувара Христовог гроба пореклом из Врличке крајине. Они су из Београда и околине кренули у 03,00 часа и после, петочасовне вожње и полицијско-царинских формалности на међудржавној граници, пристигли у светињу. Састав деветочлане дружине чинили су: Маовичани – Драган Петковић истовремено и председник Удружења, затим Гојко и Милан Цвитковац, Цетињани – Душко Баришић и Јован Милаш, затим Никола Врцељ по мајчиној линији од Шкрбића из Гарјака, Михаило Арнаут из Косора, Синиша Пртљага из Отишића и Ђуро Смиљанић из Цивљана. За кратко време Чувари су се пресвукли у препознатљиву врличку ношњу, поносно развили заставу Удружења “Чувара Христовог гроба” и у парадном строју, праћени звуком традиционалног, пасторалног инструмента – дипли, свечано ступили у манастирску порту. Наишли су на изузетно срдачан пријем домаћина – синђела Митрофана, настојатељице манастира мати Софије и монахиње Варваре.
Од тренутка уласка у светињу па током целодневног боравка у храму Чувари Христовог гроба су, својом раскошно украшеном ношњом, пленили пажњу сабраних православних вјерника. Ради потпуне истине треба истаћи податак да се, поред врличких, на прослави видела и далматинска ношња карактеристична за остали део православне Далмације. Елем, у колони аутомобила из Београда обезбеђена су мјеста за далматинску пјевачку групу у саставу: Петар Вучковић, Чедомир Грозданић и Драгомир Павковић (пореклом је из Лике). Уз једног од организатора одласка Чувара у ман. Грабовац – Саве Цвитковца, извештача Врличанина – Милоша Мељанца, нашло се и једно место за припадницу љепшег пола и то за Душанку Мандић из Београда (умјешну и у игрању и у пјевању), а пореклом из Буковице, као и за писца/песника Александра Васиљевића из Крагујевца, а по мајчиној линији од Кнежевића из Цетине подно Динаре. Ходочасницима се на северу Бачке прикључио мешовити, буковачко-херцеговачки брачни пар Душан (диплар) и Душанка Љубичић из Врбаса, као и Милорад С. Кураица из Суботице (а пореклом из Плавна код Книна) и његов суграђанин – сниматељ Славољуб Петковић.
Из Далмације – Цетинске крајине пристигли су: Невенка и Милан Стојић, Давор и Свјетлана Миливојевић и Јованка Тришић. Наведени Далматинци су дошли два дана раније, домаћинима поклонили слику манастира Драговића, 100 врећица лаванде са сликама манастира Грабовац и десет јастука са истим мотивима, а потом прионули на посао украшавања храма и манастирског конака са цвећем, чишћењем околиша, спремањем трпезе љубави и др. Њима се касније прикључила Боја Пјевац из Сомбора (дев. Катић из Кољана – засеок Бравчев доц).
Долазак групе верника из Далмације представља симболичну историјско-географску везу манастира Драговића са манастиром Грабовац, пошто су избегли монаси из манастира Драговића далеке 1587. године основали манастир Грабовац (назив манастира потиче од грабових шума у бреговитом крајолику Панонске низије).
Посебно поштовање Чувари су указали Његовом Високопреосвештенству митрополиту будимском г. Лукијану тако што су формирали почасни кордон од манастирског конака до улаза у цркву, где му је најмлађи члан дружине Никола Врцељ пренео поздраве верника којима су корени у близини манастира Драговића, те уручио букет цвећа.
Свету архијерејску литургију, уз саслужење монаштва и свештенства будимске епархије, служио је митрополит Лукијан, а на самом почетку бројни вјерници су присуствовали свечаном чину рукопроизвођења петнаестогодишњег Василија Копање у чин чтеца. При томе треба истаћи чињеницу да је, захваљујући својим родитељима, петнаестогодишњи младић Василије од своје пете године привржен манастиру Грабовац и Светој саборној цркви и да је овим чином само потврђена његова десетогодишња утабана стаза на Христовом путу.
Велики допринос светолитургијском доживљају дали су појци Цркве Св. Марка из Београда – Григорије, Христосија и Василиса Павловић.
Занимљиво је да је део Свете литургије Високопреосвећени митрополит будимски г. Лукијан помно пратио из владичанске столице коју је сместио у средину храма – у полуокружењу верника.
За дуго памћење је слика измешаних вјерника са Чуварима који су стрпљиво чекали у реду да се причесте Светим Христовим тајнама.
На крају службе Божје уследио је други свечани чин и то освећење новог позлаћеног крста који ће ускоро красити куполу манастирске цркве.
По завршетку Свете литургије приступило се свечаном чину освећења славских дарова, а пререзани славски колач са владиком Лукијаном преломио је кум славе Драгиша Павићевић из Црвенке. Вреди истаћи податак да је кум Павићевић манастиру даривао црквена звона, као и да је претходне године домаћин славе био његов отац Драган. Део славског колача и благослов да следеће године буде кум славе преузео је бивши прослављени кошаркаш Дарко Миличић (који је у кумовској вези са Павићевићем).
Домаћини манастира Грабовац нису крили одушевљење са пристиглим Далматинцима у народним ношњама који су увеличали прославу Аранђеловдана, што потврђују речи синђела Митрофана и мати Софије да, од оснивања манастира Грабовац крајем 16 века па до прославе Аранђеловдана 2025., није забележен оволики број далматинских вјерника у традиционалним народним ношњама, претежно врличким. Стасити Динарци у народним ношњама су пленили пажњу како за време верског обреда, тако и у манастирској порти. Наравно да су имали стрпљења и излазили у сусрет бројним вјерницима како би заједничком фотографијом овековечили учешће у прослави Аранђеловдана. Мноштво слика владике, монаха и свештеника са Далматинцима у карактеристичним одеждама сведочи о изузетно упечатљивом утиску који су оставили стамени горштаци.
Уз поменуто етнографско обележје (препознатљиве, живописне ношње), Далматинци су се постарали да прослави празника дају и завичајни тоналитет. Елем, после Свете литургије испред цркве и у манастирском конаку одјекивала је крајишка пјесма са препознатљивим ојкањем и гроктањем. Понесен атмосфером и митрополит Лукијан се придружио пјевачима, наручио и заједно отпјевао своју омиљену крајишку пјесму.
Врличанин Милош Мељанац је искористио прилику да, Високопреосвећеном митрополиту будимском г. Лукијану, поклони своју монографију “Пет огњишта далматинских колониста” у којој је обрадио међуратно путешествије Далматинаца у Македонију, избеглиштво у Србији и реколонизацију у Банат. Књига је дошла у “праве руке” пошто је митрополит Лукијан показао завидно знање о колонизацији Војводине по појединим селима, о насељавању оптаната из Мађарске у Краљевину СХС после Великог рата и др.
При крају боравка у манастиру Грабовац, митрополит Лукијан је са Далматинцима обишао манастирски комплекс кога красе десетине макета српских манастира. Од прошле године ту је и макета манастира Драговића чије постављење је иницирао Милорад С. Кураица (и прикупио извесне финансијске донације), да би потом акцију довели до краја Чувари Христовог гроба.
Краћу паузу код пресвлачења Чувара искористио је представник локалног медија који је, очаран вишеслојном – богато украшеном ношњом, замолио председника Удружења Чувара Христовог гроба Драгана Петковића за интервју. У краћим цртама Петковић је рекао да је друштво Чувара основано 2005. године од стране Врличана који живе у околини Београда, као и да се обичај Чувања Христовог гроба у цркви Св. Николаја у Врлици одржава око четири века. Према првој верзији народног предања неко је од монаха тај обичај пренео из Јерусалима у Врлику, а по другој народ у пограничном подручју се самоорганизовао да би бранио светињу од упада Турака – навео је Петковић. У наставку појаснио је да статус Чувара може добити мушкарац млађе животне доби – становник Врличке парохије који је честит и постојан у православној вјери, који сам набавља ношњу и по правилу од малих ногу спрема нови нараштај да настави вишевјековну традицију. Ношње су уникатне и резултат искључиво ручног рада вредних Врличанки. У новије време практикује се да се момак или девојка врличког порекла, пре ступања у брак, бар једном обуче у врличку одежду. Такође, ношња се традиционално облачи за Васкрс, а често и за друге православне празнике и светковине – напоменуо је Петковић у завршном делу интервјуа.
Посебан куриозитет одиграо се при крају прославе Аранђеловдана. Елем, сво време верници су прилазили Чуварима да се фотографишу за успомену, а кад се народ почео да разилази Чувари салетише прослављеног кошаркаша Дарка Миличића са молбом да се сликају. Он им је предусретљиво излазио у сусрет, а потом испред камере дао изјавио да му је велика част што је данас у манастиру Грабовац на велики празник Аранђеловдан, да је обавеза свих православних Срба да обилазе светиње које су наши свети преци саградили, да помогнемо њихово очување како у финансијском, тако и у сваком другом смислу и на крају изразио задовољство што је у окружењу са оваквом србадијом, уз наду да ћемо се и догодине срести.
Чувари су, у знак пажње и жеље за успостављањем чвршће везе са манастиром Грабовац, љубазним домаћинима поклонили заставу Удружења. Уз захвалност Далматинцима што су увеличали прославу Аранђеловдана мати Софија је упитала Милорада С. Кураицу: “Имаш ли ти далматинску ношњу?” Када је добила поврдан одговор поручила је Кураици да се на следећем Аранђеловдану појави у далматинској ношњи.
У закључном делу текста треба констатовати да је, присуствовање прослави Аранђеловдана у манастиру Грабовац, још један велики успех новог руководства Удружења Чувара Христовог гроба, пошто је претходно Васкрс 2025. године у храму Св. Николаја у Врлици увеличао 31 Чувар у комплетно одевеним ношњама – што је најмасовнији одзив Врличана у последњих 80 година.
Милош Мељанац
Напомене:
Део слика преузет од Петера Копањија, Милорада С. Кураице, Владимира Маринка, мати Софије и Милана Стојића. Захваљујем се свим људима добре воље који су ми, на било који начин, помогли у прикупљању информација, посебно Милану Стојићу и Милану Цвитковцу.
Забрањено преузимање дела или читавог текста и/или фото/видеа, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама ВМГ услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
