Новости

Испунила се жеља далматинском колонисти у Македонији да почива у завичају

По завршетку Првог светског рата процес растакања породичних задруга у руралним срединама у којима су под истим кровом живеле три генерације са више десетина чланова узео је маха. Типичан пример је породица Шпире Стојсављевића из Отишића који је имао три сина: Илију,...

opširnije

Подсећање на завичајно дружење

Протеклих неколико година у Београду је заживела традиција окупљања врличана под називом Прело Врличке крајине. Да би се омогућило присуство што већег броја земљака, као и манифестовала приврженост својој матици, за датум одржавања Прела изабрано је Сретење – Дан...

opširnije

Иновирање списка имена деце избеглих Далматинаца

У „православној Далмацији“ на прелазу између XIX и XX века родитељи (и кумови) су деци најчешће давали следећа имена: за дечаке Никола, Ђуро, Петар, Јован, Душан, Марко и сл., а за девојчице Даринка, Милица, Драгиња, Анђа, Сава, Љубица, Стана, Марија и сл. Наведену...

opširnije

Врличка ношња

Становници села Отишића су били познати као чувари традиције, обичаја и целокупне културне баштине Врличке крајине. Често су им комшије из околних села упућивали "другарске критике" да су превише набијени родољубљем и светосављем. Такве речи годиле су отишићанима и...

opširnije