Новости

По завршетку Првог светског рата процес растакања породичних задруга у руралним срединама у којима су под истим кровом живеле три генерације са више десетина чланова узео је маха. Типичан пример је породица Шпире Стојсављевића из Отишића који је имао три сина: Илију,...

Протеклих неколико година у Београду је заживела традиција окупљања врличана под називом Прело Врличке крајине. Да би се омогућило присуство што већег броја земљака, као и манифестовала приврженост својој матици, за датум одржавања Прела изабрано је Сретење – Дан...

...

http://odstecakadokrajputasa.rs/2021/01/17/vrlicani-sa-kraljem-aleksandrom/

https://tamodaleko.co.rs/duhovni-svetionik-cetinske-krajine/?fbclid=IwAR1aEBIpXAZzdQOQ581fLyA25Oe71fUKRZXAKNMGv2Wn6YwY8a4VaCcr_3c

https://vidovdan.org/aktuelno/najstarija-svetinja-u-hrvatskoj-je-pravoslavna-a-sada-katolicka-crkva-pokusava-da-je-prisvoji/

У „православној Далмацији“ на прелазу између XIX и XX века родитељи (и кумови) су деци најчешће давали следећа имена: за дечаке Никола, Ђуро, Петар, Јован, Душан, Марко и сл., а за девојчице Даринка, Милица, Драгиња, Анђа, Сава, Љубица, Стана, Марија и сл. Наведену...

https://www.youtube.com/watch?v=JctjAc5LHtA

Становници села Отишића су били познати као чувари традиције, обичаја и целокупне културне баштине Врличке крајине. Често су им комшије из околних села упућивали "другарске критике" да су превише набијени родољубљем и светосављем. Такве речи годиле су отишићанима и...

https://www.ferata.hr/nacelnik-civljana-ovo-nije-devastacija-mosta/