У „православној Далмацији“ на прелазу између XIX и XX века родитељи (и кумови) су деци најчешће давали следећа имена: за дечаке Никола, Ђуро, Петар, Јован, Душан, Марко и сл., а за девојчице Даринка, Милица, Драгиња, Анђа, Сава, Љубица, Стана, Марија и сл. Наведену традицију наставили су и међуратни далматински колонисти у Прилепском пољу, о чему сведоче имена њиховог бројног потомства.

До извесног одступања долази у време Другог светског рата када је највећи број далматинских насељеника опљачкан и протеран из Македоније у „предкумановску Србију“. Смештени су у помоћне просторије код србијанских сељака, углавном по селима у околини Ниша и у Неготинској крајини. Са домаћинима који су им уступили простор за становање развили су пријатељске односе који су се често завршавали кумствима, као и са неколико бракова. Кумовски утицај огледао се и у давању имена деци колониста која су рођена током ратних година. Прецизније речено, на једној страни смањио се број новорођене деце са именима карактеристичним за Далмацију, а на другој појавише се нова имена, попут Добривоја, Живадинке, Слободана, Злате, Миодрага, Љубинке и др. Од више случајева давања нових имена, за ову прилику издвојио бих следеће примере:

Загорац (Тодора – пореклом из Отишића) Злата, рођена 1941. у Горњем Барбешу – Гаџин Хан.

Ћосић (Ћирила – пореклом из Жегара) Слободан, рођен 1941. у Држановцу код Салаша – Неготинска крајина;

Грубић (Душана – пореклом из Отишића) Тихомир, рођен 1942. у Каменици код Ниша;

Ковачевић (Петра – пореклом из Ервеника) Милорад, рођен 1943. у селу Русна;

Стричевић (Ђуре – пореклом из Кољана) Добривоје, рођен 1943. у  Карбулову – Неготинска крајина;

Мељанац (Николе – пореклом из Отишића) Живко, рођен 1944. у Бучићу код Прокупља;

Крагуљ (Боже – пореклом из Отишића) Живојин, рођен 1945. у Брестовцу;

Драгић (Јована – пореклом Шевић из Отишића)Љубинка, рођена у Ћурлини – Дољевац;

За неке од наведених лица прибавио сам изводе из књиге рођених, а захваљујући предусретљивости Миодрага Драгића – пореклом Шевић из Отишића, а који живи у САД, добио сам и једну драгоцену слику.

Његови родитељи Илија и Цвета (дев. Стојсављевић) су живели у Петрову код Прилепа у породичној задрузи са братом Јованом и снајком Маријом. Прво двоје живорођене деце супружника Илије и Цвете је умрло у Македонији, а у избеглиштву у селу Пасјаче код Ниша крајем 1941. добили су кћерку Живадинку. Касније су се преселили у Кнежицу код Дољевца и ту су 1944. добили сина Миодрага. После ослобођења земље од окупатора, у Ковину су проширили породицу са кћерком Мирославом и сином Милорадом.

На слици из 1945. је избегличка фамилија Драгић – пореклом Шевић, смештена у Кнежици и то; супружници Илија и Цвета, кћерка Живадинка и син Миодраг.

Милош Мељанац