На Светог Илију потомци међуратних далматинских колониста (који су били смештени на мочварне недођије Прилепског поља у насељима Александрово и Карађорђево) су заједничким напором подигли надгробни споменик за 30 фамилија. Тиме су показали не само пијетет према својим прецима, већ на најбољи начин манифестовали културу сећања. Епитаф је препознатљив и по угравираној далматинској капи.

Вреди истаћи податак да су, на истом далматинском гробљу, пре неколико месеци агилни потомци Радета Арамбашића обновили споменик.


Наведена два камена-мермерна белега представљају једине писане, материјалне трагове о дводеценијском битисању Далматинаца из Врличке крајине (16 породица – сви из Отишића) и Буковице (14 породица) на овом делу Пелагоније.

Нека почивају у миру на македонској земљи, и нека им је вечна слава и хвала.

текст и фотографије Милош Мељанац