Из Отишића подно Свилаје широм света расуто је око хиљаду његових предратних становника, а неупоредиво већи број је оних који вуку порекло из овог места. Што су удаљенији од Далматинске загоре, то је међу отишићанима већа носталгија за завичајем. То правило је ових дана још једном потврдила Сандра (Ратић) Зечевић – песникиња и чувар сећања на безбрижно детињство проведено по отишићким засеоцима. Утемељена у светосављу нашла је прави начин да се одужи родној груди, тако што је из далеке Америке за потребе месне цркве Св архангела Михаила подарила икону поменутог свеца. Према краткој информацији администратора на друштвеној групи „Отишић под Свилајом“ икона је дело оца Милана и већ је добила одговарајуће место у храму. Сандра се захвалила Богу што је успела да икону достави пре Аранђеловдана, са поруком да Свети Архангел Михаил својим молитвама чува нашу цркву наше село и наше људе ма гдје год се налазили. А на полеђини иконе родољуб и дародавац је показао свој таленат за песништво са следећим дирљивим стиховима:

Светом Архангелу Михаилу

Како је само лијепо

на истоку јутрос небо,

тако моћно и снажно;

а тако топло и чедно.

Сунце се буди и зора свиће,

наговјештај дивног нам дана,

трепере срца љубављу вјере,

ево нам нашег Аранђеловдана.

Драги наш војводо анђелске војске,

Небесима силним ти кротко ходиш,

бодриш над нама што ти хвалу узносимо,

Бестелесне Силе Небеске водиш.

Док палим ову воштаницу свијећу,

и слушам пој Божијег дара,

молим се теби, Архистратигу Свети,

разбукти пламен православног жара.

Анђеле чуваре мудро упути,

да наша дјела Богу буду мила,

да Мајци нашој увијек осмијех пружамо,

љубави и миру ти шири крила.

И немој Свети…….и за то те молим;

заборавити кољевку родну моју,

све моје драге и добре људе,

цркву што чува Славу Твоју.

У њој су крштени многи које волим,

знам…. вапи она данас за дјецом својом,

помилуј је и реци јој да мисли су нам тамо,

ма гдје год били под небеским сводом.

Сандра (Ратић) Зечевић