Пре неколико дана тројица Врличана са београдског подручја – Драган Петковић из Маовица, Милош Мељанац (потомак отишићких колониста насељених у Прилепском пољу) и Ђуро Смиљанић из Цивљана – су се запутили у Ливно како би се поклонили сенима 1.587 сународника страдалих у лето 1941. У поподневним часовима 29.07.2022. срдачно их је примио старешина храма Успења Пресвете Богородице у Ливну – протонамесник Предраг Црепуља. Нешто касније приспело је више свештеника, међу којима и протојереј Милан Кадијевић из Сплита (који је неколико година чинодејствовао у Врлици). Уз повећи број верника, Врличани су присуствовали навечерју спомена светих новомученика Ливањских и свете великомученице Марине. Свечано вечерње богослужење предводио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије. Након вечерњег богослужења, о страдању православног становништва у Ливну и околини током Другог Светског рата, говорио је проф. Бошко Бранковић.
Поводом канонизације новомученика Ливањских, наредног дана служена је света архијерејска Литургија, уз напомену да је за певницом био хор монахиња из манастира Жиче. Владика Сергије је одржао беседу о невиним жртвама ливањским, да би потом Орден новомученика бихаћко-петровачких доделио Мирку Јамеџији – бившем пароху из Ливна, као и Удружењу Огњена Марија Ливањска из Београда тј. њиховом председнику Управног одбора – Николи Петровићу (чији су се преци из Отишића населили у Ливањско поље). По окончању свете Литургије прочитана је одлука Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 21 маја 2022. о проглашењу свештеномученика – Илијe Будимирa, Костe Станишићa и Ристa Ћатићa, као и мученика ливањских.
Владика Сергије благосиља славске приносе
На молбу љубазних домаћина, Врличани су 1 августа 2022. на Спомен-гробљу Барјак у Челебићу код Ливна, на месту где је сахрањено око 300 (претходно у месној школи зверски убијене) српске нејачи, присуствовали светој Литургији. За време бестијалног усташког сатирања православаца преко 100 мушкараца из Челебића и околине бачено је у јаму Бикуша која се налази на неколико километара удаљености од села.
Молитвено окупљање мноштва сабраних православаца како у порти ливањске цркве, тако и на Спомен-гробљу у Челебићу била је прилика, не само да се поразговара са свештеницима и монахињама, него и са истакнутим сународницима са крајишког подручја који негују културу сећања на страдање српског рода.
Додатни – фамилијарни разлог за присуствовање обележавању страдања Срба из Лијевна и околине имала су два члана врличке групе. Наиме, поред домицилних Срба, у јаму Пролог која се налази у близини пута Сињ – Ливно бачено је и око 50 невиних Срба – са друге стране Динаре. Највећи број Далматинаца био је са врличког подручја, од којих 12 из Маовица. Они су на превару камионом одведени на губилиште, упркос чињеници да су некима рођене сестре биле удате за мештане Хрвате који су знали шта им се спрема. Тек после неколико месеци породице одведених сазнале су шта се догодило са њиховим најмилијим. Међу страдалницима из Маовица био је Марко (Тодор) Петковић – Марче (рођени брат Драгановог деде Николе), а са мајчине стране прадеда Никола и шездесетпетогодишњи чукундеда Шпиро Приметица.
На другом стратишту – у јаму Равни Долац бачена је Милица Стојић (дев. Стојанац из Дабра код Сиња) удата у Доње Рујане (рођена сестра Марије Мељанац – Милошеве бабе по мајчиној линији).
Уз наду да се овакво зло никада и никоме више не понови, свештеномученици и мученици ливањски молите Бога за нас.
Милош Мељанац
