У августу месецу одигала су се два значајна догађаја за фамилију Катић пореклом из Отишића из засеока Пољице. Ради се о синовима Петра и Анђе (дев. Мељанац), Бранку, Душану и Велимиру, кћеркама Босиљки и Славки, као и потомцима пок. сина Марка – Петру и Миленку.
Први пример
Елем, 14 јанура 2009. године окупили су се Катићи у Београду на венчању Душковог сина Неше и његове изабранице Иване. Толико им се свидела раздрагана свадбарска атмосфера која учвршћује родбинске везе, па су решили да се састају сваке године. Према утврђеном распореду, домаћин скупа би наизменично био један од троје браће, као и потомци четвртог брата – Марка. Од тада редовно су се окупљали прве суботе у августу месецу или за први мај, изузев паузе за време короне или смртног случаја у породици. Ове године домаћин скупа био је најмлађи брат Велимир у ресторану Медена у Батајници (иначе угоститељски објекат држи Слободан Загорац из Отишића). Указана ми је велика част да се први пут појавим међу рођацима Катићима који су пристигли са различитих страна. Уз Велимира становника Батајнице, са београдског подручја су још Бранко, Душан и Славка Кос, из Сплита је пристигла Босиљка Кроло, а из Тивта Петар и Миленко. Уз богату трпезу, дружење 35-оро рођака старосне доби од четири (Вук) па до 80 година (Бранко) потрајало је више сати, а свој допринос са шаљивим коментарима дао је и власник ресторана – Слободан Загорац. Према речима Миленка Катића следеће године он ће преузети улогу домаћина скупа који ће се одржати на Јадранском мору у Тивту.
Други пример
Уочи Успенија Пресвете Богородице (27 августа), Његово Високопреосвештенство митрополит Рашко-призренски г. Теодосије служио је празнично бденије у манастиру Грачаница. Током бденија митрополит Теодосије је, на велику духовну радост бројног монаштва и верника, постригао две искушенице у монашки чин. Једна од тих искушеница је Маја Катић (кћерка Петра и Душке) коју је, после петогодишњег искушеничког статуса, настојатељица манастира Грачанице – мати Сара припремила за полагање монашког завета. Пријемом равноангелног чина добила је монашко име – Параскева. Свечаном чину монашења присуствовало је 15-ак Катића и њихових пријатеља. Током разговора у манастирском конаку нови припадник војске Христове – монахиња Параскева је потврдила опредељење да свој живот посвећује Христу понављајући више пута изречену поруку: “Добила сам позив”. Треба нагласити податак да је Параскева комплетна Врличанка јер јој је отац Петар из Отишића, а мајка Душка из Цивљана из породице Кантар. Њен монашки подвиг добија на већем значају, при сазнању да су изузетно ретки случајеви монашења неког од становника пореклом из Врличке Крајине.
И на крају вреди забележити још један куриозитет који се односи на настојатељицу манастира – мати Сару. Њено порекло је отишићко из фамилије Росић која се из Далмације преселила у Босну.
Милош Мељанац, Пољице отишићко
НАПОМЕНА:
Захваљујем се на помоћи у изради чланка бројним рођацима Катићима, а највише снајки Јели.
Фотографију из манастира Грачаница доставили рођаци Катићи.
Забрањено преузимање дела или читавог текста или фотографија, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама ВМГ услова коришћења и Законом о јавном информисању.
