Радећи финалну верзију књиге „Пет огњишта далматинских колониста“ запазио сам неуједначену заступљеност са подацима за неке далматинске фамилије које су, у међуратном периоду, насељене у Прилепско поље. Из тог разлога јуче сам у Пожаревцу интервјуисао времешну, оштроумну земљакињу Милицу Милојковић (дев. Деспинић). Она је унука Боже и Стане (дев. Борковић) који су се, у међуратном периоду, из Отишића населили у околину Прилепа. На далматинском огњишту остао је Божин брат Марко Деспинић, сестра Марија се удала у породицу Кривошић, а сестри Ђурђији – Ђуки муж је погинуо у Великом рату, тако да се више није удавала. Више година је удовица Ђука служила код православног свештеника у Дицму, да би се потом скрасила у Сињу.
Из Македоније је 1933. Божин син Милан дошао код стрица Марка у Отишић и -уз проводаџисање родбине- испросио Саву Крунић, са којом је у Пелагонији подигао троје деце –две кћерке и једног сина. Милица је њихово најстарије дете, а на свет је дошла 1934. у Карађорђеву код Прилепа. До пунолетства променила је девет огњишта – адреса становања, а као пунолетна особа још три боравишта и то следећим редоследом:
1.Њена породица је 1937. напустила кућу у неодрживој насеобини Карађорђево и преселила се у прегруписано насеље Александрово;
2.У јесен 1941. протерани су из Македоније, а Комесаријат за избеглице Владе народног спаса на чијем је челу био ђенерал Милан Недић, их је прихватио на пункту у Нишу и распоредио у Душановац – Неготинску крајину;
3. „Прогресивни, народни режим“ их у пролеће 1945. упућује у Кљајићево код Сомбора у упражњену швапску кућу са задатком да путем радних акција обрађују пољопривредно земљиште;
4. По завршетку скупљања летине у Кљајићеву, јануара 1946. реколонизовани су у Риђицу – близу мађарске границе;
5. Деспинићи нису били задовољни условима живота који су владали на северу Бачке, па им је власт у пролеће 1946. доделила фолксдојчерску кућу и прописану земљишну компетенцију у Банату, конкретније у Плочици код Ковина;
6. Септембра 1946. Милица напушта породично огњиште, прелази у Ковин на школовање у „реалној гимназији“ и бива смештена у ђачки интернат;
7. Следећу школску годину проводи у Ковину код старије тетке Цвите Спирковић (очеве сестре);
8. Код млађе тетке Драгиње Томић (очеве сестре) у Ковину проводи наредну, завршну школску годину;
9. У Периоду од 1949 до 1953. (заједно са Ружом Рнић, Ружицом Раниславић, Даринком Росић и Лепосавом Мрзић) похађа Медицинску школу у Пожаревцу, са смештајем у ђачком интернату;
10. По окончању школе 1953. запошљава се у болници у Пожаревцу и са земљакињама – медицинским сестрама станује у изнајмљеној соби;
11. Са Миланом Милојковићем из Петровца на Млави 1958. године ступа у брачну заједницу и седам година станују у једној соби;
12. Друштвени стан у центру Пожаревца добијају 1965. Од тада па до дана данашњег Милица се више није селила.
Значи, Милица је за првих 31 годину живота (од 1934. до 1965) становала на 12 различитих локација, а наредних 56 година укотвила се на истом месту. Памћење је изузетно добро служи укључујући и период живота у Македонији и у избеглиштву у окупираној Србији. Сачувала је вредна документа – „Открит лист“ из 1941 за дедину и очеву породицу, као и више фотографија чланова фамилије, укључујући и слику стрица Петра у немачком заробљеништву. Посебно је поносна на очувану преслицу и вретена које је, давне 1931., у Македонији израдио Никола (Дамјан) Томић, са разбарењем карактеристичним за Врличку крајину.
У трећем животном добу о њој приљежно брине снајка Јелена. Сумирајући утиске након вишесатног интервјуа, закључио сам да ме је Милица пријатно изненадила са изграђеном личном културом сећања коју несебично дели са ентузијастима који су наумили да, што у писаној форми, што кроз документарне филмове, оставе траг о путешествију или боље речено страданију међуратних, далматинских колониста у Прилепском пољу. Желим јој крепко здравље и добро памћење и у наредним годинама.
Милош Мељанац 19.07.2021.
Напомена: Забрањено преузимање дела или читавог текста и/или фото/видеа, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама ВМГ услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
