Батајница је 11 августа 2019. била културна престоница Врличке крајине. Прецизније речено, окупили су се отишићани у лењој башти ресторана „Заљубишка“ (као и бројни бивши житељи Цетинске крајине), да присуствују представљању збирке песама Сандре Ратић Зечевић под насловом „Комад срца на огњишту“. Ово је прва књига даровите Сандре којом настоји да се одужи Отишићу – месту из кога су потекли њени преци Ратићи, Гајићи, Рнићи и Кривошићи. Пријатну књижевну атмосферу није омело изузетно топло, спарно време, ни температура која се приближавала 40-ом подељку.

Песникиња Сандра – Сања Ратић је већ позната, не само у врличким оквирима, већ и у далекој Америци где се са породицом скрасила после злогласне „Олује“, као и у стручној јавности која је оцењивала и награђивала њене песме на песничким такмичењима. Иако рођена 1977. у Сплиту, она је од малена па до данашњег дана везана, „пупчаном отишићком врпцом“ за Свилају, цркву Св Архангела Михаила и надасве за добре људе који су насељавали тај простор. Читајући њене песме може се запазити да, поред топонима Врличке крајине и имена чланова породице, она најчешће користи речи; Бог/Господ/Христос, црква, Св Сава. Њену добронамерност и висок степен обожености препознао је и слуга Божји – протојереј др Живојин Јаковљевић из Њујорка, те написао пригодан предговор за књигу. Од сијасет похвала протојереја Јаковљевића, издвајамо оцену да је Сандра кроз стихове песама изразила душу српског народа, оданост вери, завичају и отргнутом детињству, те представила најузвишеније карактерне црте срског рода – дубоко саосећање, родољубље и љубав према сваком живом створу и природи.

Из пијетета према недавно преминулом Златку Гајићу (који је оставио велики траг у дружењу отишићана путем друштвених мрежа, па и шире), програм промоције књиге је претрпео одређене измене, тако да је одржан без музике. Пуно емоција, ауторка песмарице се захвалила свима који су допринели изради књиге, земљацима који су се у приличном броју појавили на промоцији књиге, као и Босиљки Драгић која се постарала да се гости осећају удобно у њеном ресторану „Заљубишка“. Наслов књиге „Комад срца на огњишту“ најречитије говори о обрађеној теми, да би Сандра, из своје збирке, одрецитовала стихове песме Не замерите пријатељи моји. Песмарица је прошарана кратким причама о њеним драгим особама и догађајима, стварима и природним лепотама Далмације.

Сандрин ујак Никола Кривошић је нагласио да она живи по законима Божјим, да је друштвена, харизматична и пуна љубави, као и да је дар за писање наследила од породице Кривошић, која је изнедрила неколико писаца поезије и прозе, између осталих и његову маленкост. Затим је Никола из своје књиге о Отишићу прочитао две песме, да би потом била прочитана и песма другог сандриног ујака – Нине о догодовштинама у „Олуји“.

Мишо Стојановић сматра да Сандрине песме које је протеклих година објављивала путем друштвених мрежа превазилазе врличке оквире, да она представља отишићки светионик, да јој живот далеко од родне груде даје већу конструктивну носталгију, да је писала на достојанствен начин о завичају, да на сваком кораку зрачи човекољубљем и да представља најбољи путоказ млађим генерацијама.

Потомак међуратних отишићких колониста у Прилепском пољу – Милош Мељанац је нагласио да присуствујемо својеврсном културном празнику, као и да врличани треба да се поносе са Сандром и другим земљацима – писцима, којима је завичај у срцу. Подсетио је присутне да смо у Батајници, на дан Св Василија Острошког Чудотворца имали прилике да се упознамо са књгом „Пелене и зној“ аутора Владимира Маринка, а данас присуствујемо вечери поезије. Направио је компарацију да, попут Сандре која је за животног партнера изабрала буковчанина Радована Зечевића из Јагодње Горње, тако су и отишићани делили колонистичку судбину у Македонији са Далматинцима из Буковице из насеља Ивошевци, Жегар, Ервеник, Биовичнно Село, Модрино Село, Парчићи и Братишковци. Изразио је задовољство што се међу присутнима налази велики број припадника младе генерације која ће благовремено да упија завичајну историју и касније да преузме како неговање, тако и доградњу колективне, врличке културе сећања.

Потписивање књига од стране ауторке која је прозборила по коју „нашу реч“ са сваким љубитељем књиге и родне груде, дружење међу отишићанима и са њиховим зетовима/родбином/пријатељима из Маовица, Врлике, Цетине, Дабра и Буковице, фотографисање и подсећање на стара добра времена потрајало је до касних вечерњих сати.

Хвала Сандри што нас је својим песмама окупила, па нека јој та племенита мисија писања и завичајног дружења прерасте у традицију. А да би књижевно стваралаштво врличана било још берићетније, позивамо их да иду Сандриним стопама.