Оптимистичке изјаве наших политичара и појединих самозваних народних трубуна о масовном враћању протераних Срба на прадедовска крајишка огњишта, демантовала је сурова животна стварност. О томе најречитије сведочи пример повратника Страхиње Новака – Банета. Пун ентузијазма и спремности за жртвовање, он се пре неколико година из комфорног живота у Лестеру (Велика Британија), вратио на родну груду у село Отишић подно Свилаје. Затекао је тужан призор систематски опљачканог и спаљеног села, без струје и воде, у коме је животарило 30-ак повратника, махом старије животне доби. Свестан да нема елементарне услове за нормалан живот, покушао је не само да обнови породично газдинство, него да селу удахне живост, па је доста труда и капитала уложио у гајење смиља, а потом и у стадо оваца. Своје планове је предочио новинарима који су о томе написали више афирмативних чланака.

Нажалост, ове године Бане је схватио да се више године узалудно „борио са ветрењачама“, па је дигао руке и од смиља и од оваца. За разлику од новинарских чланака којима је најављиван привредни препород села, о Банетовом одласку из Врличке крајине није известио ниједан медиј. А какве је стање било поред реке Цетине, и какве је све планове у девастираном Отишићу имао Страхиња Новак, можете прочитати у репортажи – отварањем приложеног линка.

https://www.dw.com/sr/ima-smilja-i-lavande-nema-struje-i-vode/a-39946467