ГРАД БЕОГРАД

Комисији за споменике и именовање улица и тргова

ПРЕДМЕТ: иницијатива – предлог за преименовање улице Антона Ашкерца у улицу Петра Бокуна

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:

У насељу Церак – општина Чукарица, Град Београд из периода друге Југославије постоји улица Антона Ашкерца (1856-1912) католичког свештеника, ревносног, високорангираног државног службеника Аустроугарске монархије и словеначког песника. Рођен је у месту Глобоко код Римских Топлица у Аустроугарској царевини, похађао је католичко Семениште у Марибору, наредних 17 година био је католички свештеник у штајерским жупанијама, да би се потом обрео на челу љубљанског градског архива и у том граду се упокојио. Да овом приликом не истражујемо његово образовање у римокатоличкој школи, дугогодишње обављање послова римокатоличког свештеника, службовање у архиву – престижној установи културе моћне империје која је у то време тражила разлог да нападне и покори суседну Краљевину Србију, што су референце које га сигурно не би кандидовале да ономад у престоници тоталитарног, комунистичког режима добије улицу. Осврнућемо се само на његов песнички опус који је исувише скроман јер су га обележиле две збирке лирских и епских песама, (као и мањи број других песама) писаних на словеначком језику. Из презентованих чињеница не може се утврдити по чему је Антон Ашкерц (који је цео животни век провео у Аустроугарској империји) задужио Србију и Београд, па да му се ода почаст кроз именовање улице на Цераку.

Сматрамо да би кудикамо било сврсисходније да се поменута улица преименују у улицу Петра Бокуна. Он је као новорођенче први ваздух удахнуо у Београду марта 1941 (само месец дана уочи варварског бомбардовања које је извео нацистички режим), а у истом граду се упокојио 2011. и по изричитој жељи сахрањен је поред родитеља у Владимировцу код Панчева. Његов отац је пореклом из Врличке крајине, тако да не треба да чуди податак да је основну школу завршио у Врлици, гимназију у  Сињу, Медицински факултет у Загребу, докторску дисертацију је одбранио у Београду, стручно се усавршавао у Лондону… Предано се посветио психијатрији и неурологији, позиву предавача на факултетима, а потом на одговорним радним местима у цивилној, па у војној болници у Сплиту – граду у коме је био омиљен – жива легенда. Уочи насилног разбијања друге Југославије – маја 1991. био је принуђен да, због српског порекла, испред проусташких авети са породицом избегне у Србију и скраси се у Београду. Неколико година је радио у Центру за хипербаричку медицину на Бањици, а касније оснива Катедру за психоантропологију на Академији уметности у Београду. Свој прегалачки рад оваплотио је кроз 120 стручних и научних радова, око 600 научно-популарних чланака, 53 књиге од којих 7 књига поезије (поређења ради словеначки песник Антон Ашкерц је објавио две збирке песама). Поред стручних задужења (неуропсихијатар, судски вештак, професор, академик који је дао допринос не само српској већ и светској научној мисли) проф. др сци. мед. Петар Бокун се током каријере бавио друштвеним и хуманим пословима – председник Месне заједнице у Врлици, председник организације Црвеног крста у Сплиту, налазио је времена да буде и колумниста листова „Слободна Далмација“ па „Политика“, баштиник древног обичаја чувања Христовог гроба који се вековима практикује у цркви Св Николе у Врлици, па потом и у храму Рођења Пресвете Богородице у Батајници. Носилац је више одликовања, писац афоризама и шала, стваралац позитивне енергије у свом окружењу…

Преименовањем улице Антона Ашкерца у улицу Петра Бокуна одали би почаст „паметној врличкој глави“ која је досегла не само академске, него и људске моралне висине, те задужила нашу престоницу, васцело српство и светску науку, а тим чином истовремено би показали да смо на правом путу неговања колективне културе сећања на своје славне претке.