Јединствени, вишевековни васкршњи обичај чувања Христовог гроба у Српској православној цркви настављен је и ове године у реновираном храму Св. Николе у Врлици. Елем, на Велики Петак под вођством харамбаше Јована Милаша, пореклом из Цетине, 18 Врличана обучених у традиционалну, свечану ношњу карактеристичну за Врличку крајину успоставило је стражу поред јужне и северне стране Плаштанице која симболизује страдалог Христа положеног у гроб. Тиме се прожима народна традиција чувања прађедовске вјере на тромеђи укрштања православља, римокатоличанства и ислама са дубљим духовним смислом целивања Христовог тела и помазања Светим миром.
Појава наоружаних чувара – гробара у живописној одежди коју чине капа опточена металним деловима, кићанком и пауновим пером, черма, кожна пашњача за коју се задене оружје, трлаган, дочарава њихово витешко достојанство. Упечатљива сцена неодољиво подсећа на униформу једног од најопеванијих српских јунака – Јанковић Стојана, коју су красиле токе, илике и калпат са златним перјем. Почасна стража не само да није нарушавала богослуженије врличког свештеника Лазара Пријића и саслужитеља Лазара Шкрбића, већ је давала свечанији утисак уочи ишчекиваног најрадоснијег хришћанског празника.
Након дводневног чувања Христовог гроба по војничким правилима, уочи Васкршње литургије гробари скидају капе и образују круг у наосу храма чиме сведоче Васкрсење Христово. Приликом причешћивања чувари добијају и црвеном бојом офарбано јаје, друже се са раздраганим земљацима, иду на обед, а потом следи празнична атмосфера са широким репертоаром народних, родољубивих песама.
На многаја љета.
Милош Мељанац
