Импозантне зидине средњевековне православне цркве Св. Спаса у поддинарском селу Цетини привлаче бројне верске ходочаснике и знатижељне туристе. Додатно интересовање изазивају и древни раштркани стећци измешани са нагробним споменицима новијег датума на месном православном гробљу који окружују светињу.
У Цетини је вековима живело доминантно српско становништво из родова: Баришић, Батица, Вуковић, Гавран, Гаргента, Ђукић, Маријан, Медић, Милаш, Четник и Шкрбић који су сахрањивани поред цркве, док су на засебном гробљу са друге стране реке Цетине похрањивани Врањеши, Кнежевићи, Куробасе и Преочанин. Ради потпуне информације треба нагласити да су у селу живела и два хрватска рода: Баричевићи и Тотићи.
Поред православних становника Цетине, на вечни починак на гробље око Вазнесенске цркве испраћан је и део житеља села Цивљана насељеног Србима из породица: Барош, Батак, Бјелобрк, Блешић, Вучак, Зеленовић, Зрилић, Жутомарковић, Иветић и Црномарковић.
О историјату цркве Св. Спаса до сада није објављена обимнија – целовита студија, тако да ме је на Спасовдан обрадовао проф. др Вељко Ђурић Мишина са информацијом да је, на интернет у ПДФ поставио своју књигу под насловом “Свети Спас у Цетини”. Презентовано штиво еминентног историчара прочитао сам “у једном даху”, исто је на мене оставило импресиван утисак и још једном посведочило о тешком положају православног народа поред реке Цетине који је вековима био на удару ислама и римокатолицизма.
Са посебним задовољством постављам на сајт “Врличка крајина” поменуту монографију како би била доступна не само Врличанима, него и свим љубитељима историје.
Милош Мељанац, Пољице отишићко
НАПОМЕНЕ:
Захваљујем се проф. др Вељку Ђурићу Мишини што је путем књиге “Црква Светог Спаса у Цетини” дао немерљив допринос осветљавању њеног историјата и тиме се одужио свом завичају;
Захваљујем се Александру Васиљевићу, Јовану Милашу, Ђури Смиљанићу и др Драгани Црномарковић на помоћи у изради чланка;
Чланак подлеже одредбама Закона о заштити ауторских права што подразумева да се, приликом његовог преузимања и објављивања у целости или у деловима, обавезно наведу подаци о извору и аутору.
