Пре неколико дана од агилног сарадника Николе Грчића из Сечња, добио сам слику његовог прађеда Радета Мрзића пореклом из Отишића. Фотографија датира из 1925. тј. свега неколико година по колонизацији Далматинаца у Прилепско поље. Даље, прегледом прикупљених фотографија међуратних колониста из Врличке Крајине и Буковице који су досељени у околину Прилепа утврдио сам да се ради о најстаријој слици неког колонисте начињеној на маћедонском простору.
Према мом деценијском истраживању које је преточено у монографију „Пет огњишта далматинских колониста“ о породици Радета Мрзића забележио сам следеће податке. Почетком 20 века у породичној задрузи Шпире Мрзића у Отишићу живела су три сина: Никола, Раде (1880) и Петар. На огњишту је остао Никола, док су се Раде и Петар “трбухом за крухом” отиснули на мочварне недођије Прилепског поља у насеље Александрово. Раде је био ожењен са мештанком Божицом (1886, дев. Томић) са којом је имао синове Луку, Јована и Крстана, као и кћерке Тодору (1905) и Перу, да би у Македонији проширили породицу са кћеркама Маријом, Љубом и Милицом (1931). Уочљиво је да разлика између најстаријег детета – кћерке Тодоре и најмлађе Милице износи целих 26 година, што значи да је Божица прво дете родила у 19-ој, а осмо у 47-ој години живота.
Ступањем у брачне заједнице у међуратном периоду породицу су напустили: кћерка Тодора која се удала за Марка Угрчића Маркету из Новог Лагова, а пореклом из Ивошеваца, кћерка Пера за Николу Грчића из Новог Лагова, а пореклом из Ивошеваца, син Лука се оженио мештанком Цвитом (дев. Деспинић), пореклом из Отишића и одвојио у засебно домаћинство, док се син Јован оженио мештанком Маријом (дев. Рнић), пореклом из Отишића и остао у породичној задрузи са родитељима. Најмлађи син Крстан је ратне године провео на принудном раду у Немачкој, да би се након повратка из логора оженио са Госпавом Јовчић, пореклом из Отишића – живели су у Кањижи. После рата породица Радета Мрзића је реколонизована у Ковин из кога су се две кћерке удале у Сутјеску код Зрењанина. Прво је Марија ступила у брачну заједницу са Душаном Шукаром потомком далматинског колонисте насељеног у Петрову код Прилепа, а пореклом из Жегара, док се Милица удала за Душана Рнића потомком отишићких колониста насељених у Карађорђеву код Прилепа. Комбинација родбинских веза и препорука условила је куриозитет према коме су, у истој улици у Сутјесци на раздаљини од 300-ак метара, живеле три кћерке Радета Мрзића: удовица Пера Грчић, Марија Шукара и Милица Рнић, а у суседној улици живела су деца четврте преминуле кћерке Тодоре Угрчић.
Да би кроз породични родослов дошли до Николе Грчића из Сечња, треба навести да су његови деда Никола и баба Пера у међуратном периоду у Македонији добили синове Воју (1937) и Бранка (1939). Бранко у Сутјесци заснива породично огњиште са Душанком (дев. Миљешић) из Младенова код Бачке Паланке, а пореклом из Отоке код Бихаћа и добијају синове Николу и Зорана. Старији син Никола (понео дедино име) прелази у Сечањ и жени се са Јасмином Милићевић, пореклом из Боденика код Билеће.
Пратећи грану потомака Радета Мрзића долазимо до још једног занимљивог податка, а то је да је његов праунук и истакнути рукометаш Момир Рнић старији. Елем, кћерка Радета Мрзића – Тодора се удала за Марка Угрчића Маркету из Новог Лагова са којим је у Македонији стекла кћерку Љубу (1931) и сина Душана (1932). На банатској равници Љуба се удала за Милоша Рнића (1930, Отишић) који је са породицом оца Јована био насељен у Петрову код Прилепа, а после рата реколонизован у Сутјеску, па у Сечањ. Милош и Љуба су подигли сина јединца Момира који је рукометну каријеру започео у месном РК “Херцеговина” из Сечња, па је често морао да објашњава да је далматинског, а не херцеговачког порекла.
Захваљујем се Николи Грчићу из Сечња што негује породичну културу сећања и што ме је по други пут обрадовао, овом приликом са драгоценом фотографијом свог прађеда Радета Мрзића која је унета у документациону базу за евентуално допуњено и измењено издање поменуте монографије.
Милош Мељанац
Напомена: Забрањено преузимање дела или читавог текста и/или фото/видеа, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама ВМГ услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
