У средини је гуслар Милош Мићо Кривошић, десно од гуслара је Лазо Јовчић, до њега са штапом је Јован Кривошић Ћини (Милош и Јован Кривошић су браћа, а Лазо Јовчић и Јован Кривошић су венчани кумови). Са руком преко увета у горњем реду је Никола Загорац (Маркусов ћаћа), до њега је још један представник фамилије Загорац, па Тодор Тоде Јовчић (Лазин брат).

Пре неколико година на “далматинским друштвеним мрежама” кружила је старија фотографија групе Отишићана међу којима је највећу пажњу заокупљао гуслар Милош Кривошић. Наведена слика се минуле године појавила и у Часопису “Панонски морнар” (август 2025, бр. 17, Станишић) и то у чланку “Преко мора у нови живот” аутора Илије Кривошића. Захваљујући Илији, децембра прошле године, а у склопу обележавања 80 година од колонизације Далматинаца у Станишић, у пуној сали месног Дома културе представио сам монографију “Пет огњишта далматинских колониста”. Том приликом обавио сам и неколико садржајних разговора, највише са Отишићанцем Илијом и добио сијасет нових информација, од којих бих се задржао на поменутој драгоценој слици. Према Илијиним речима, на Велику госпојину 1931. у Отишићу у оштарији Кривошића – огранак Тулићи (свега три куће Тулића у засеоку Деспинићи), на гусларском дружењу састали су се мештани из фамилија Кривошић, Јовчић, Загорац…  

У то време (међуратни период) у Врличкој крајини најзаступљенији музички пасторални инструмент биле су дипле, а веома ретке  гусле. Наравно да је звук струне гусала изазивао много дубље емоције код слушалаца, посебно када би се опјевали догађаји у борби за очување “часног крста и слободе златне” – и о учешћу у истим – знаменитих личности из историје српског рода. Слушати пјевање уз гусле било је велико задовољство и привилегија, што потврђује слика окупљених мјештана у омањој просторији подно планине Свилаје.

Да би фотографија потпуније дочарала музичко дружење постарао се Илија Кривошић из Станишића (Јованов праунук), а потом га је допунио Милан Мићо Јовчић из Батајнице (Лазин унук), тако да је препозната већина Отишићанаца која је овековечена снимком фото-апарата, на чему им се најсрдачније захваљујем (списак препознатих лица предочен је у легенди испод фотографије).

Милош Мељанац

НАПОМЕНЕ:

Треба истаћи податак да су из огранка Тулића потекла и два значајна отишићка писца. Први је Петар Кривошић који је у САД објавио двотомну књигу “Записи са Цетине – моје ратне успомене”, као и пјесмарицу у десетерцу “Четнички вјенац са Цетине”, а други је Никола Кривошић Чеко који се завичају одужио са књигама: “Посвета моме селу” и “Отишић под Свилајом место”.

Забрањено преузимање дела или читавог текста и/или фото/видеа, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама ВМГ услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.