Четврти пут заредом окупили су се Отишићани да прославе Сабор Св. арханђела Гаврила, једног од најпоштованијих великих арханђела у хришћанској традицији и Божјег благовесника. Уиграни тим Организационог одбора за припрему љетне славе на челу са Миљенком Крунићем благовремено и беспрекорно је обавио задатак да дочека велики број гостију. Такође, посвећеност и транспарентност организатора окупљања препознали су бројни Отишићани који су својим новчаним прилозима и другом подршком дали допринос да се народно сабрање одржи на досадашњем – завидном нивоу. Вреди истаћи податак да је по први пут финансијску подршку Отишићанима пружило Српско национално вијеће Сплитско-далматинске жупаније.
Вјерски део прославе
Старији Отишићани не памте да се до овог празника испред цркве Сабора Св. аранђела Михаила окупио већи број монаха и свјештеника Српске православне цркве. Ту су били настојатељ манастира Лазарице Симон и монах Григорије, из манастира Драговића монах Јован, из манастира Крке монах Киријак, затим протојереј Милорад Ђекановић архијерејски намјесник книнско-сплитски, јереј Миленко Лошић парох шибенички, парох врлички Лазар Пријић, парох мокропољски Милан Симанић, ђакони Момир и Стефан. Уз поменуте представнике цркве, окупило се и неколико стотина вјерног народа како би на достојанствен начин дочекали Његово Високопреосвештенство Архиепсикопа задарско-шибеничког и митрополита далматинског г. Никодима. Свакако да је долазак далматинског вјерског поглавара у отишићку свјетињу представљао велику част вјерницима у Врличкој Крајини.
Света литургија је први пут одржана пред комлетно обновљеним иконостасом мјесне цркве и истој су, поред осталих, присуствовали: заступница у Хрватском сабору Ања Шимпрага, предсједник Вијећа сплитско-далматинске жупаније Божидар Симић и чланови истог вијећа Илија Борковић и Милан Стојић.
По завршетку службе Божје, славска литија је први свечани опход имала око храма, други око црквене порте, а трећи – најдужи испред капеле Сабора Св. Архангела Гаврила на гробљанској парцели, где је пререзан славски колач и освештани славски дарови. Посматрајући дугачку литијску колону коју је предводио митрополит Никодим уприличен је величанствен призор у Отишићу.
На молбу домаћина митрополит Никодим је обишао братску кућу и остао задивљен са низом изрезбарених икона које красе унутрашњост дома, а које су дело талентованог, самоуког мајстора Славенка Крунића из Батајнице.
Народна прослава
Наравно да се идентитет отишићке заједнице не чува само у цркви, него и кроз масовна дружења мјештана и чување локалних предања, обичаја и традиције, а за ту сврху обезбеђен је велики шатор. Окупљеном народу празник Сабора Св. архангела Гаврила честитао је митрополит Никодим, а затим благословио трпезу љубави. Пријатно изненађен оним што је доживео у Отишићу, митрополит Никодим се дуже задржао на прослави него што је првобитним планом било превиђено.
На прослави љетњег Аранђеловдана – празника доброте и давања сабрали су се малобројни стални становници села, а у кудикамо већем броју Отишићани расути широм свијета – од Америке до Аустралије. То је била прилика да се, у раздраганој, опуштеној атмосфери, сретну драга лица, обнове лепе успомене из детињства и младости, а надасве да се искаже припадност завичајној груди.
Милина је била видјети на скупу окупљене три генерације попут Мирка Гајића и његовог потомства, затим Душана Мељанца са фамилијом сина Марка, те Милана Цвитковца са супругом Миром, кћерком Татјаном Миланковић и унукама Милом и Јаном.
Сплет завичајних, ојкачких пјесмица извела је отишићка тројка у саставу: Бранко Борковић, Мирко Гајић и Душан Рађен. Поред пјесама, пажњу присутних привлачио је и пано са сликама екипа из малог фудбала, а за који се постарао чувар старих фотографија Петар Арамбашић – редовни учесник на турнирима.
А шта значи љетна слава Отишићанима свједоче изјаве неколико интервјуисаних лица:
Гордана Попадић Гога је у емотивном наступу нагласила да је дошла са својим братом и да је коначно после 31 године преспавала у својој обновљеној кући и јутрос гледала излазак Сунца изнад Динаре.
Миле Станојевић из Болеча није крио радост што се налази у родном селу и што је у прилици да види своје драге Отишићане.
Коса Дробац потиче са Горњег бунара из куће Стојсављевића, а у завичај је са мужем пристигла из Енглеске. Изразила је задовољство што се једном годишње окупљамо у оволиком броју и чувамо нашу вјеру и традицију.
Из далеке Канаде на родној груди обрео се Дмитар Мрзић и прво посјетио мјесну цркву и гробље на коме почивају његов отац и дјед. Изнајмио је аутомобил како би у наредних неколико дана обилазио Отишић и околину. Поменуо је да је велики део његовог братства био колонизован код Прилепа, те се захвалио организаторима који су припремили љетну славу.
Са другог краја света – из Кине дошао је млађани доктор економских наука Саво Станојевић који је као малишан напустио село. Претходни пут у Отишићу је био пре короне, те је констатовао да су данас и црква и простор око ње у приличној мери уређени, да је обновљен парохијски дом … Иако је доктор наука није се либио да, у улози келнера, већи део дана служи госте под шатором, да би тек по завршетку посла дао краћи интервју.
Из оближњег Сиња дошла је Милица Сладоја (дев. Катић рођена у засеоку Пољице) и – у друштву две невјесте Сање и Марине – изјавила да је пресрећна што се налази у свом селу где је срела бројну родбину и пријатеље. Случајно је налетела на родбину – Мељанце из Сутјеске и то снимком овјековјечила.
Никола Арамбашић из Задра није крио задовољство што се у Отишићу осећа чудесно и захвалио се увиђавној фамилији из Батајнице што је од њих добио кутак имања који ће настојати да оплемени.
Из Америке је дошла отишићка пјесникиња Сандра Ратић Зечевић са сином Марком. Поздравила је све присутне на љетној слави, као и оне који нису могли доћи али су мислима у Отишићу. Навела је потребу да се одужимо прецима јер дрво без корјена не може да даје плодове.
После 30 година у родном мјесту обрела се Босиљка Суботић (дев. Деспинић) из Нових Бановаца и са израженим узбуђењем и дрхтавим гласом подсјетила се Свилаје гдје је са баком чувала овце.
Драгица Новак Томић је недавно добила две унуке па се у припрему љетне славе укључила тек пре два дана, нагласила да приводи крају радове око обнове куће и да планира наредне године пресељење у родно село. Тада ће бити у прилици да са лиценцом јога-инструктора пређе са онлајн часова на практичну обуку у Отишићу.
Најмлађа саговорница седмогодишња Ана Калањ истиче да се већ мјесец дана налази у селу и да је окружена пажњом родитеља и дједе, као и да има пуно другара за игру.
Са ширег аспекта посматрано, Отишић постаје средиште врличког, љетњег окупљања где долазе и становници околних мјеста. Типичан пример представља млади родољуб рођен у Дортмунду – Милан Марјановић, пореклом по оцу из Кољана, а по мајци из Цетине (из породице Милаш). Изјавио је да чува јединствени врлички обичај јер је био и Чувар Христовог гроба, а у Немачкој је члан фолклорног друштва. Дошао је са родитељима на одмор поред реке Цетине, чули су за велики сабор Отишићана па су се придружили.
Редован гост на љетној слави је и Илија Зеленовић из Цивљана Доњих (коме је зет из Отишића из фамилије Борковић), док је његова супруга Мара спречена да присуствује јер је добровољно решила да спреми 300 врличких уштипака за славску трпезу.
На прослави било је и Хрвата из околних села, као и два пријатеља Славенка Крунића који су пристигли из западне Херцеговине и уклопили се у празничну атмосферу.
Богат и укусан избор јела са много пажње и љубави припремиле су вредне руке кувара Дарка Стојсављевића
емена, већ и потрага за рођачким везама. У томе су најприљежнији били представници из групације од 14 пристиглих Сутјешчана из породица Арамбашић, Мељанац и Стојсављевић, при чему треба нагласити да је трочлана породица Илије Мељанца стигла из Аустрије. У делу изјаве Милице Сладоја било је речи о Мељанцима, а какве су резултате постигли остали Сутјешчни? Арамбашићи су се дали у потрагу да, по бабиној линији, пронађу неког рођака из породице Рађен. У томе су имали успех јер су утврдили да је њихова баба Марта била рођена сестра Душана Рађена чије име данас носи његов унук.
На путу да склопи породични родослов је и Момир Стојсављевић Стипе из Сутјеске који се највише задржао у разговору са Страхињом Стојисављевићем из Инђије.
У паузи трагања за рођацима, Сутјешчани нису одолели изазову да се дохвате балота и покажу своје умеће које су одмалена стицали у равном Банату.
Током давања завршне речи за овогодишњи боравак у постојбини, Марко Мељанац је изјавио да је довео своју девојчицу да јој утка дух села и дух Далмације.
Момир Стојсављевић је презадовољан јер је први пут у 78-ој години живота дошао у Отишић – родно мјесто својих родитеља. Све утиске је сабрао у две рјечи: дивота и љепота.
Изјава 79-годишњег Тихомира Мељанца Стојана да једва чека следеће окупљање у завичају својих родитеља, исказује заједничку жељу свих присутних Отишићана и пријатеља Отишића да се одржи и учврсти веза са прадједовским огњиштем.
Милош Мељанац, Пољице отишићко
НАПОМЕНА:
Захваљујем се на помоћи у изради текста Милораду Антонијевићу, Миљенку Крунићу и Милану Стојићу.
Коришћене фотографије од пријатеља са друштвених мрежа, као и из група Отишић, Отишић под Свилајом и Отишић инфо заједница .
Забрањено преузимање дела или читавог текста и/или фото/видеа, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама ВМГ услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
