Највећи ратни злочин у Другом светском рату на подручју Крушева десио се на данашњи дан 1942. године над недужним – војно-способним цивилима из мале далматинске колоније Милошево. На монструозан начин убијено је девет насељеника из Врличке крајине, од тога седам пореклом из Отишића, а двоје пореклом из Кољана. Злехуда судбина мирних земљорадника и сточара приказана је у документарном филму „Милошево насеобина удовица“, а под истоветним насловом објављена је и књига у којој се детаљније описују услови у бугарској окупационој зони у којима су се 1941. нашли српски колонисти, извршење масакра, као и небрига власти (која се заклињала у неразрушиво и нераскидиво „братство и јединство“ наших народа) према удовицама и њиховој сирочади.

Овом приликом указао бих на еклатантан пример послератне устаљене праксе „идеолошко-политички обојених“ историчара који су, избегавањем навођења националности жртава на спомен-плочи у страдалном Милошеву не само замаглили, него су смишљено сакрили основни разлог због којег су убијени невини мештани – а то је њихова припадност српском националном корпусу.

Милош Мељанац