У парохијском дому Храма Св. браће „Кирила и Методија“ у Бусијама 07.12.2024. премијерно је приказана филмска репортажа „Други сабор Отишићана“, аутора Милоша Мељанца.
Уводну, пригодну беседу одржао је старешина храма – јереј Драган Зорица који је поздравио присутних 100-ак Отишићана и њихових пријатеља. Нагласио је да су врата цркве отворена за сабирање народа, као што се у крајишким пределима – и пре парламентарне демократије – практиковала традиција саборавања у којој се, поред народних првака, могао чути и глас обичног човека. Репортажа га је подсетила на студентске дане када је често проводио време у манастиру Драговићу. Тада је и почела обнова далматинске светиње, прво уз ангажовање свештеника из Имотског, а онда су из манастира Крке дошли монаси Варсонуфије и Јован. Манастир је тада више личио на шталу него на богомољу – јер су околни људи уводили стоку у манастирску цркву. Осећао се непријатни мирис па су морали да скину малтер са површинског слоја зида. Пратио је како се светиња обнавља, а у сећања му се урезао један догађај. Елем, увече би седели у порти и гледали преко Перућког језера како жмиркају светла под Свилајом. Упитао је монахе: ” Која су оно села? Одговорили су му да је у питању једно село и да се зове Отишић. Изненадио се његовом дужином јер до тада није видео толико пространо село. Касније је као свештеник одлазио у Отишић у предивну цркву Св. архангела Михаила и упознао бројне засеоке. У завршном делу говора подсетио је присутне да се Чувари Христовог гроба често окупљају у цркви у Бусијама и додао да је са њима први пут посетио манастир Хиландар на чему им је вечно захвалан.
Реч је добила водитељка Беба Драгић чији отац Перо потиче из Отишића из засеока Пољице и нагласила да јој је припала изузетна част и задовољство да води вечерашњи програм. Из радне биографије изнела је најважнији податак, а то је да се новинарством бави преко две деценије, да је водила много конференција, скупова, ТВ емисију „Разговори са душом“, као и да тренутно обавља послове менаџера за интерне и екстерне комуникације.
За почетак програма предвиђено је да се чује пјесма завичајног карактера од ауторке Сандре Ратић Зечевић која живи у САД. Уз поздраве присутнима, Сандра је из свог обимног пјесничког стваралаштва за ову прилику одабрала пјесму „Не замјерите пријатељи моји“. Водитељка Беба Драгић је настојала да, рецитовањем Сандриних стихова, верно пренесе њену продуховљену, родољубиву, завичајну везаност према Отишићу и Врличкој крајини.
Потом је публика у сали замољена да са дужном пажњом погледа филмску репортажу „Други сабор Отишићана“.
Кад се утишао аплауз којим су Отишићани и њихови пријатељи одали признање аутору Мељанцу на приказаној репортажи, Беба Драгић је најавила Миљенка Крунића – првог учесника програма. Он је попут осталих Крајишника током злогласне акције Олуја са завежјаљем најнужнијих ствари напустио прађедовско огњиште. У новој животној средини – сремској равници показао је динарске одлике свог карактера, ухватио се у коштац са животним недаћама, направио нову кућу у Бусијама и уз њу подигао фирму из металске делатности МК ПРОМОНТ у којој је запослио неколико десетина радника. Пет дана уочи друге љетне славе, Миљенко се са супругом и сином обрео у Отишићу, прихватио улоге једног од организатора скупа и битно допринео успешном одржавању сабора. Вреди истаћи и податак да је, од ове године, интензивно почео са радовима на обнављању огњишта у Отишићу, са великим изгледом да се следеће године усели у свој дом.
Крунић Миљенко се захвалио оцу Драгану – старешини храма Св. браће “Ћирила и Методија” на уступљеном простору за представљање репортаже. Затим је додао да се идеја за обележавање љетне славе појавила пре две године, а минулог лета одржано је прво саборовање на коме је учествовало око 350 људи. Вођени искуством са прве славе, за овогодишњи сабор окупили су се недељу дана уочи прославе, сачинили детаљан план којим су обухватили: постављање икона у цркву, спремање барјака и крстова за литију, чишћење храма и околине, израду санитарног чвора у парохијском дому, обезбеђење шатора, кошење траве, израду балоташког терена, одређивање паркинг простора, избор 10 чланова обезбеђења и уредно пријављивање скупа у полицијској станици у Сињу. У припреми и реализацији сабора учествовао је велики број особа, да би потом Миљенко прочитао поименични списак 40-ак лица која су поднела највећи терет. Посебно се захвалио иконописцу Јелени Минић Мрђен која је са породицом присуствовала слави.
Крунић је навео да је програм прославе почео у цркви у 9,00 часова, а завршио се под шатором у 24,00 уз обиље хране и пића. На скуп је пристигло око 500 људи из разних крајева света махом оних који воде порекло из Отишића, као и приличан број комшија из суседних села. После Свете литургије и окађивања гробова предака, почео је музички програм тако да се пјесма орила не само по Отишићу, него и ка Свилаји и Динари.
Према финансијским подацима, за славу је скупљено 14.030 евра од којих је потрошено 12.343, док је за следећу годину преостало 1.687 евра. Кума славе Драгица Гајић даровала је јуне. Захвалио се свим приложницима и осталим који су на друге начине помогли у реализацији скупа. Такође, упутио је речи захвалности аутору Милошу Мељанцу који се одазвао позиву да сачини филмски запис са сабора.
Беба Драгић је обавестила присутне да је следећи учесник програма требало да буде др Јелена Минић Мрђен – доцент на Факултету примењених уметности која се латила посла да изради иконе за отишићку цркву. Свакако да је од значаја податак да је Јелена имала преко 50 самосталних и групних изложби, као и изведених радова. Нажалост, због изненадне болести мајке обавестила је организаторе вечерашњег скупа, да није у могућности да учествује на представљању репортаже.
Пре него што је уступила микрофон аутору репортаже, водитељка програма Беба Драгић је навела да је Милош Мељанац потомак међуратних отишићких колониста насељених у Прилепском пољу. Аутор је председник Удружења „Од стећака до крајпуташа“ из Београда, које је минулих година обрадило мало познате теме из наше новије историје те јавности представило неколико књига, више документарних филмова, филмских репортажа, чланака и др.
Затим је замолила Мељанца да нам појасни како је испланирао и реализовао ово филмско остварење, имајући у виду чињеницу да се за овако сложене пројекте ангажују професионалне екипе из реномираних телевизијских кућа
Аутор Мељанац се захвалио домаћинима – оцу Драгану и оцу Стефану на уступљеном простору за приказивање репортаже о љетној слави у Отишићу. Одао је признање Миљенку Крунићу што је предложио да се у овом храму одржи промоција, а не као што је до сада практиковао да сва своја књижевна и филмска остварења прво прикаже у Дому војске у Београду. Уверио се да је овде далматинска, крајишка атмосфера, пошто је многа лица из сале летос видео и у Отишићу, па је изразио наду да ће тако бити и убудуће. Аутор је размишљао да дође на отишићки сабор, а онда је уследио позив Миљенка Крунића који је оберучке прихватио. Испланирао је три задатка да обави у Врличкој крајини, а први на реду односио се на дораду грађе за нову књигу коју припрема. Из тог разлога два дана је провео у Кољанима код пријатеља Владимира Маринка, а затим прешао у Отишић. Други задатак који се односи на ново филмско остварење започео је са Славенком Крунићем у центру Отишића, али је урађен само мањи део јер је Славенко био презаузет пословима припреме љетне славе. Максимално се посветио трећем задатку да са камером забележи најважније догађаје на прослави. Није желео да оптерећује буџет скупљен за обележавање другог сабора, јер је финансијску конструкцију за израду репортаже обезбедио уз помоћ брата и пријатеља који га прате у сваком пројекту. Пошто није решио питање смештаја у Отишићу, понео је врећу за спавање и простирку да пар ноћи преспава на некој клупи. Стицајем срећних околности, у пребукираном Отишићу, нашао је нормалан смештај код Ђуре Пртљаге Комадине. Истакао је чињеницу да је разговарао и са Хрватима у Кољанима, Отишићу и Врлици, да су разговори били садржајни и да ће му користити у даљем раду. Упоређујући разговоре са представницима хрватског народа са оним које је водио пре “Короне”, дошао је до закључка да је атмосфера (на обострано задовољство) погоднија за размену мишљења. То потврђује и краћа изјава младог Хрвата из Маовица – Боже Батурине која је уграђена у репортажу. Основни алат за рад представљала му је омања камера коју користи већ 7-8 година, што се не може поредити са професионалним екипама које чине неколико чланова. Код одабира да интервјуише лица са скупа руководио се критеријумом да предност имају они који су дошли из удаљенијих крајева – прекоморских држава и са подручја Западне Европе. У том послу помогли су му многи Отишићани, па примера ради, уз помоћ Страхиње Новака дошао је до његовог сина Бранислава који је допутовао из Велике Британије, а посредством Сандре Ратић Зечевић и Гоге Попадић интервјуисао је отишићког зета Зорана Брадоњића из Аустралије, па Сњежану Борковић итд. Диван осећај му је причињавала спознаја да шета простором где су живели његови преци и то: деда Ђуро, па Божо, Стеван, Илија и Пантелејмон. Упознао је много људи, два даља рођака, а круну на нова познанства дале су сестре Вања из Новог Сада и Беба из Београда. Оне су се запутиле да пронађу кућу у којој је рођен њихов отац Перо у засеоку Пољице и у томе им је свесрдно помогао Славенко Крунић. Испред прађедовског огњишта у подножју Свилаје оком камере забележио је емотивну изјаву Бебе Драгић, а услед згуснутих обавеза није имао времена да сврати до оближњег прађедовског огњишта. Да није једини коме се није дало да посети дедовину навео је пример Славенка Крунића који је пет дана био у Отишићу, а од силних обавеза није обишао кућу у којој се родио. На крају изразио је осећај поноса што потиче из Отишића који је окупио око 500 радосних људи, пуних позитивне енергије и који, у својим изјавама, наглашавају да ће што чешће долазити у своје село и обнаваљати разрушене куће. Тиме Отишићани дају подстрек и бившим становницима других повратничких села да не забораве родну груду. Посету Врличкој крајини Мељанац је завршио на Светој литургији у манастиру Драговићу која му је била једна од најпријатнијих Божјих служби којима је присуствовао. Излагање је завршио са слоганом: “Догодине опет у Отишићу на љетној слави”.
Милош Мељанац
Напомена: Забрањено преузимање дела или читавог текста и/или фото/видеа, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама ВМГ услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
