Усуд честих сеоба вековима је пратио српски народ како на померање ка западу до Беле Крајине и Истре, тако и на север до Сент Андреје и Кијевске Русије. Наравно да је судбину народа делило и монаштво и свештенство Српске православне цркве. Еклатантан пример је најстрадалнији манастир у Далмацији – Драговић који се сместио подно Динаре, а у близини реке Цетине. После пустошења Врличке Крајине од стране турских зулумћара и пратеће глади, братство манастира Драговића је 1585. године одлучило да са реликвијама напусти светињу и привремено потражи безбедније место. Тако је драговићки игуман Пајсеј са братијом, Евстатијем, Серафимом, Герасимом и Дионисијем приспео на подручје Будимске епархије где су 1587. године основали манастир Грабовац, а цркву посветили Св. архангелима Михајлу и Гаврилу. Планирани привремени боравак у панонској равници прерастао је у трајни јер су тамошњи Срби задржали монахе за свештеничке потребе.
Да наведено изнуђено путешествије драговићких монаха не остане само у форми обичног историјског податка, већ да се видније обележи наумили су Далматинци који негују културу сећања. Прво је, у оквиру својих бројних активности, Милорад С. Кураица маја 2022. године посетио манастир Грабовац и констатовао да се у порти светиње налази десетак макета српских цркава и манастира, али да међу њима нема макете манастира Драговића. Изразио је жељу да покрене иницијативу за постављање макете манастира Драговића, па је – посредством сестринства манастира – обавештен да има благослов од Будимске епархије.
Такође, приликом прошлогодишње посете светињи исто запажање имао је Милан Стојић из Бителића код Сиња који протеклих година током богослужења у црквама Цетинске Крајине за певницом ревносно помаже пароху врличком – оцу Лазару Пријићу.
Ствари се потом убрзавају пошто је Стојић алармирао бројне Врличане тако да за неколико дана манастир Грабовац посећује делегација у саставу: Драган Петковић и Милан Цвитковац пореклом из Маовица, Јован Милаш пореклом из Цетине и Бошко Гајић пореклом из Отишића. Са нескривеном радошћу примило их је сестринство манастира и још више се обрадовало када су се уверили у њихову решеност да поставе макету манастира Драговића.
Да „слога кућу гради“ потврђује чињеница да су се Миљенко Крунић и Михаило Арнаут потрудили да се удруже активности Милорада С. Кураице и Врличана како би се заједничким снагама изградила макета. Следи састанак Врличана са Милорадом С. Кураицом где су утаначени детаљи даљих активности, да би у врло кратком року Драган Петковић са мајстором Миленком Илићем из Деспотовца потписао уговор о изградњи макете. По договору Кураица је извођачу радова проследио 20% средстава од уговорене суме, док ће остатак да обезбеде Врличани. Према одредби из уговора макета би требало да буде готова до септембра, али се потајно надамо да би то могло да буде и до Петровдана. На тај празник у богомољи окупља се велики број верника, па је сигурно да би постављању макете манастира Драговића организовано присуствовао и приличан број Врличана.
Наведену родољубиву иницијативу здушно је подржало братство манастира Драговића и на молбу Кураице, посредством Анђе Ковачевић Пековић и Невенке Добријевић, послало освештане плочице из динарског крша које ће се уградити у макету манастира. Плочице је у Новим Бановцима преузео Јован Милаш и из сремске равнице усмерио пут Деспотовца.
До сада је на историјско-духовну везу између Далмације и Панонске низије симболично сведочила заједничка слика манастира Драговића и Грабовца – дар сликарке Драгане Марић из Сомбора, а пореклом из Далмације, а сада ће путем макете бити знатно појачана. Свакако да ће ово Богоугодно дело испунити сва „православна срца пореклом из Врличке Крајине“ па и шире, а на дуже стазе посматрано и привући већи број ходочасника у манастир Грабовац.
Милош Мељанац
НАПОМЕНЕ:
Коришћене фотографије са сајта Парохија врличка, Врлика и Цетинска Крајина и из личних колекција Милорада С. Кураице и Милоша Мељанца.
Забрањено преузимање дела или читавог текста и/или фото/видеа, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама ВМГ услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
