Oко 400 Врличана и њихових гостију окупило се 16. фебруара 2025. у сали Интерхоливуд на Лединама код Сурчина, на Шестом Сретењском прелу Врличке Крајине. На пријатно изненађење присутних, програм је – звуцима завичаја – започео диплар Никола Ераковић (пореклом из Штикова) који је свирао од улазних врата, па ободом сале. За то време на бину је, са преслицом и вретеном у руци, изашла Милена Медош чиме је подсетила присутне како су некад жене у Далмацији преле на вечерњим дружењима. Када је диплар обишао цео круг и у тренуцима када се примакао бини, најмлађи учесник програма – Милица Смиљанић почиње да рецитује стихове песме „Мала Врличанка“, ауторке Сандре Ратић Зечевић из Америке.
Један од организатора прела Драган Петковић се захвалио присутнима што су дошли на врличко окупљање, па да се уз Божју помоћ у здрављу и весељу сабирамо сваке године. Изразио је посебно задовољство што ће се вечерас после 40-ак година заиграти Врличко коло. У наставку је додао да смо кроз историју одолевали бројним искушењима која нас прате до данашњег дана, али да смо сачували своју самобитност. „Ту карактеристику треба да пренесемо и на нове нараштаје“ – нагласио је Петковић.
Скуп је благословио парох врлички Лазар Пријић који у далматинском завичају обилази око 300 православних душа, претежно старије животне доби. Пренео је њихове поздраве и апеловао на присутне да не забораве своје корене, да обилазе своје ближње на прадедовским огњиштима, као и да обнове старе куће. Истакао је потребу да уздигнемо храмове који су стуб наше вере и да не заборавимо гробове својих предака.
Разноврсни културно-уметничком програм отворила је мушка пјевачка група коју су чинили: Момчило и Петар Баришић (пореклом из Цетине) и Петар Ковачевић (пореклом са Уништа). Следи наступ женске пјевачке групе у саставу: Ружица Амановић и Аница Ковачевић (обе пореклом са Уништа) и Драгана Томић (маовичко-отишићког порекла).
Наредни музички блок наизменично су извеле женска и мушка пјевачка група из СКУД „Извор“ из Станишића, као и чувар традиционалних народних пјесама – Светлана Спајић. На крају наступа, обе групе су формирале коло и уз игру отпјевале сплет народних пјесама из Далмације.
Наредни део програма стиховима је обележио пјесник Немања Зивлак (пореклом из Босанског Грахова) који живи и ради у СР Немачкој.
Неколико музичких нумера извела је Пјевачка група „Плитвице“, а затим су пратили даровиту и музички образовану Драгану Томић.
Следи наступ гуслара Владе Руње (пореклом из гламочког краја), да би онда неколико пјесама извела четворочлана Пјевачка група „Пилипенда“ од којих су два свештеника. Занимљиво је породично предање које је упамтио Ратко Родић, да су његови преци из Отишића прешли у Босанску Крајину.
Наташа Мандић Булатовић је искористила прилику да упозна присутне о могућности објављивања пјесама у Антологији поезије Срба из Сјеверне Далмације од 1995 до 2025. коју припрема Књижевна заједница Крајине, Српско културно друштво „Зора Книн-Београд“, Удружење Срба из Хрватске. Према њеним речима, антологија се приређује поводом 30 година од прогона Срба из Сјеверне Далмације, а има за циљ да покаже и сачува дио националног идентитета.
Наравно да је највеће емоције код присутних изазвало извођење Врличког кола. Прво, на подијум излази завичајни писац и песник Александар Васиљевић (по мајчиној линији пореклом из Цетине) и чита стихове своје пјесме „Ех, да ми је, да коло врличко око мене окрене“, а око њега постепено се формира коло од „прелџија“ у које се потом укључују чланови СКУД „Извор“ из Станишића. У првом делу учесници шетају – уигравају се, а затим следи динамичније играње кола које укључује и „бацање“. Коловођа је био осамдесетогодишњи Петар Ковачевић, а када би се он уморио, његову позицију преузимала је Драгана Томић. За музичку пратњу играча (која је ударала у срца Врличана), побринуо се диплар Никола Ераковић који је побрао симпатије присутних. Према речима Игора Мацуре из СКУД-а „Извор“, на проби није било „бацања“ али је увидео прави тренутак и у ритму кола пришао до Драгане Томић, „ћапио“ је за руке и рекао: „Ајде да те бацам“. Она се запрепастила, викала не знам, не знам, па јој је Мацура одговорио: „Не брини ништа, само ме прати и на моју команду скачеш, а ја те пребацујем спреда са једне на другу страну, а твоје је само да ме пре бацања чврсто држиш за рамена“. „Бацање“ девојке у средини кола успешно је изведено што је изазвало овације Врличана и њихових гостију. А што се тиче кореографије Врличког кола навешћу речи Игора Мацуре: „Најисправније и најтачније је само да напишете НАРОД, јер народ је тај који је створио коло међусобним повезивањем руку и дао му магијски заштитнички и препознатљив значај“.
Организатори прела заслужују све похвале за активности које су почеле најмање месец дана пре Сретења, али овом приликом осврнуо бих се на неколико учесника културно-уметничког програма. Од домаћих учесника треба посебно истаћи самопрегоран ангажман Драгане Томић који се састоји из два дела. У првом била је задужена да осмисли програм, оформи женску пјевачку групу, да се договора са бројним учесницима о музичким нумерама које треба да изведу, да уклопи наступ СКУД „Извор“ (који су замољени да увежбају Врличко коло), да са саветима Боје Петковић, Петра Баришића, Петра Ковачевића (и других старијих и средовечних особа) помогну врличкој омладини жељној да научи да игра коло, организује генералну пробу, провери озвучење итд. У другом делу не само да је пратила извођење програма, него је активно учествовала у женској пјевачкој групи, потом су њен глас пратили чланови групе Плитвице, запажену улогу је одиграла у Врличком колу и ненадано учествовала у „бацању“. На известан начин, укључена је и у трећи део посла у коме треба да се прегледа 5–6 сати снимљеног материјала, изврши селекција и исти припреми за објављивање на интернету.
Комплетан играчки кадар СКУД „Извор“ је оправдао очекивања, чиме су ентузијасти из Станишића потврдили своје реноме, јер протеклих година постижу запажене резултате у које се уткао и допринос вредног уметничког руководиоца и директора ансамбла Драгана Парађине. Међу играчима посебно се истицао самоиницијативни Игор Мацура са уметничким стажом од две деценије. Не само да је изврстан у колу, него је надалеко познат и као велики истраживач и раденик у области неговања културне баштине далматинских Срба, што потврђује и његова богата колекција народних ношњи (за коју је добио бројна признања). Такође, незаобилазно је и име Светлане Спајић (пјевачица старих, традиционалних пјесама, извођач, педагог, културни активиста и преводилац) која радо учествује на крајишким скуповима, почев од Сијела тромеђе у Стрмици, па на даље.
Међу окупљеним у сали било је и неколико малишана који су целе вечери поносито носили далматинске капе, што прелу даје посебну драж, јер „на млађима свет остаје“.
Организатори скупа су са пригодним поклонима (далматинским капама) даровали најмлађег и најстарије учесника прела, као и једног од ретких Врличана који живи на прађедовском огњишту – Ђуру Пртљагу из Отишића (и приде са букаром), а који сваке године долази на сретењско окупљање. На другом месту по броју долазака на Сретењско прело је брачни пар Зеленовића из Цивљана.
Међу гостима посебно су се истицали млађани Купрешани – Ана Ждеро и Борис Матић. Пленили су погледе завичајном народном ношњом од којих су поједини делови на Аниној капи били старији од стотину лета. Разлог више за долазак међу Врличане, налази се и у Анином породичном предању према коме су њени преци Николићи са врличког подручја дошли на Купрешку висораван и променили презиме у Ждеро.
Редовно се на врличком скупу појављује и Никола Петровић – председник Удружења „Огњена Марија Ливањска“. Иако је рођен у Босанској Крајини добро памти да су његови преци из Отишића прешли Динару и населили се у Ливањском пољу, као и да су се често обилазили.
После културно-уметничког дела програма наступили су: пјевач Рајко Лалић (редовни гост на скуповима које организују Врличани како на подручју Београда, тако и у далматинском завичају), Група Александра Пајчина и Група Мерак.
По устаљеној вишегодишњој пракси, за вођење програма побринуо се уиграни тандем који су чинили Јована Марић и Дејан Рнић који је – специјално за ову прилику – допутовао из Нирнберга.
Треба похвалити и младе Врличане који су на улазним вратима, у народним ношњама, дочекивали госте са погачом и сољу и то: сестре Сару и Сузану Смиљанић, Николу Милаша и Васу Шкрбића.
Код сумирања утисака “прелџија”, недвосмислено се намеће закључак да су учесници скупа „осветлали образ Врличке Крајине“.
На многаја љета.
Милош Мељанац
НАПОМЕНЕ:
Део фотографија преузет са сајта Српског кола, затим од Михаила Арнаута и Дејана Рнића.
Забрањено преузимање дела или читавог текста и/или фото/видеа, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама ВМГ услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
